Elektroterapija je metoda u kojoj se koristi električna energija u svrhu lečenja i rehabilitacije pacijenata.
Princip elektroterapije bazira se na primeni električne struje kroz kožu kako bi se stimulisali nervi i mišići.
Ovi električni impulsi mogu imati različite frekvencije, intenzitete i oblike, a način primene zavisi od specifičnog stanja pacijenta i ciljeva terapije.
Postoje pisani tragovi da je još u I. veku nove ere Skribonije Largo, lekar na dvoru rimskog cara Klaudija, primenjivao statički elektricitet ribe Torpedo marmorata u lečenju bola.
Danas, sa razvojem tehnike i elektronike napredovala je u svom razvoju i elektroterapija.
Indikacije za primenu eletroterapije su:
- otklanjanje ili smanjenje bola (akutnog ili hroničnog),
- tretman nervno-mišićnih disfunkcija,
- unapređenje mobilnosti zglobova i revitalizaciju tkiva,
- lečenje akutnih i hroničnih edema,
- poboljšanje perifernog krvotoka,
- lokalnu infiltraciju lekova,
- lečenje urinarne i fekalne inkontinencije,
- relaksaciju mišićnih spazama i rehabilitaciju mišića
- stanja nakon povreda ili operacija
Transkutana električna nervna stimulacija – TENS
TENS je tehnika ublažavanja bola draženjem nervnih završetaka u koži. Osmišljena je na osnovu teorije kontrole kapije bola.
Primenjuje se tako što se elektrode postave na bolno mesto, na motorne, triger i akupunkturne tačke.
U odnosu na mesto bola postoje više opcija postavljanja elektroda: jedna se stavlja iznad a druga ispod, jedna na mesto bola a druga iznad, obe se stavljaju iznad ili ispod mesta bola. Impulsi su pravougli, bifazni ili monofazni, frenkvencije od 2 do 200Hz.
Parametri impulsa se podešavaju prema subjektivnoj osetljivosti bolesnika a jačina struje treba da je manja od praga motornog nadražaja(ne smeju izazvati mišićnu kontrakciju). Trajanje procedure iznosi oko 30-40 minuta.
Indikacije za primenu TENS-a su: postoperativni i porodjajni bol, dismenoreja, bol u vratu i ledjima, miofascijalni bol, fibromijalgija, artritis i artroza, postraumatski bol, neuralgija i neuritis.
Kontraindikacije za primenu TENS-a su: srčani pejsmejker, trudnoća, primena na prednjoj strani vrata zbog opasnosti od nadražaja karotidnog sinusa, vagusa i frenikusa, primena u predelu toraksa kod srčanih bolesnika i u predelu glave kod bolesnikasa epilepsijom i skorašnjim cerebrovaskularnim insultom.
Interferentne struje – IFS
Interferentna struja primenjuje se pomoću dva para elektroda, koje se stavljaju tako da se na bolnom mestu ukrste dve struje. U protivnom neće doći do interferencije. IFS deluje nadražajno istovremeno u predelu anode i katode tzv. apolarni princip draženja. Intezitet se bira prema subjektivnom osećaju bolesnika i iznosi do 50mA.
Procedura traje 10 do 15, najviše 20 minuta.
Pacijent pri primeni konstantne frenkvencije treba da oseća mravinjanje i trnjenje ispod elektroda a pri primeni ritmičke frenkvencije treba da oseća vibracije. Struja konstantne frenkvencije od 100Hz ima izraženo analgetičko i simpakolitičko dejstvo i koristi se kao uvod u lečenju interferentnim strujama.
Struja ritmičke frenkvencije od 1 do 100Hz ima izraženo trofičko dejstvo, kombinovano sa inhibitornim, analgetskim efektom. Ona izaziva resorpciju patoloških produkata i otoka, aktivira ćelijske funkcije, poboljšava metaboličke procese. Struja ritmičke frenkvencije od 1 do 10Hz deluje nadražajno na živce i mišiće, izazivajući mišićne kontrakcije.
Indikacije za primenu IFS su: ublažavanje bola, otoka i inflamacije kod muskuloskeletnih povreda, artritisa i artroza, tendinitisa, entezitisa, burzitisa, cervikalnog i lumbalnog sindroma, miofascijalnog sindroma i fibromijalgije, endarteritisa, Rejnove bolesti, periartritisa ramena i kuka, ankilozirajućeg spondilitisa, Sudekove bolesti, za stimulaciju mišića sa očuvanom inervacijom.
Kontraindikacije za primenu IFSa: su tromboflebitis i flebotromboza, maligni tumori, žarišta infekcije, krvarenje,teži poremećaji srčanog ritma, srčani pejsmejker, menstruacija i trudnoća, primena na prednjoj strani vrata zbog opasnosti od nadražaja sinusa karotikusa, vagusa i frenikusa.
NAPOMENA: Metalni implantanti ne predstavljaju kontraidikaciju jer je u pitanju neizmenična struja a kod endoproteza se preporučuje niži intezitet zbog opasnosti od luksacije.
Dijadinamične struje – DDS
DDS ublažava bol i izaziva hiperemiju, poboljšava trofiku tkiva i pospešuje resorpciju otoka. Bol najizraženije ublažava oblik LP, a najizraženije trofičko i resorptivno dejstvo ima oblik CP. RS oblik deluje stimulativno na mišiće.
DF modulacija smanjuje kožni otpor, pa se koristi kao uvod u terapiju dijadinamičnom strujom, takođe smanjuje povišeni tonus simpatikusa.
Osnovni oblici i modulacije treba da se primenjuju kratko vreme, da ne bi došlo do adaptacije tkiva: DF 1 min, CP 3 min, LP 3 min. Ako se tokom terapije menja polaritet elektroda, trajanje treba da je dvostruko duže.
Indikacije za primenu dijadinamičnih struja su: postraumatska bolna stanja, tendinitis, entezitis, burzitis, epikondilitis, artroze i artritis, bol u vratu i leđima, miofascijalni bolni sindrom, kompleksni regionalni bolni sindrom, neuralgija, neuritis, Rejnova bolest, Sudekova bolest.
Kontraindikacije za primenu DDS-a su: kod osoba sa metalnim implantantima, malignim tumorima, kod žarišta infekcije i krvarenja, tromboflebitisa i kod izražene flebotromboze, menstruacije, trudnoće i kod ljudi sa srčanim pejsmejkerom.
Električna stimulacija mišića – ES
ES mišića sa normalnom perifernom inervacijom karakteriše se time što nadražaj, tj akcioni potencijal nastaje najpre u nervnim vlaknima ili njihovim intramuskularnim ograncima, a potom se preko nervno-mišićne spojnice prenosi na mišićna vlakna, koja se onda kontrahuju bez obzira na to da li se draže nervi ili mišići.
ES mišića sa očuvanom inervacijom primenjuje se za jačanje mišića kod sportista radi povećanja sportskih performansi, kao i kod jačanja mišića nakon preloma kosti, kod operacije ligamenata i meniskusa kolena, artroplastike kuka i kolena, za sprečavanje atrofije mišića usled inaktivnosti, za reedukaciju mišića pri pojavi refleksne inhibicije mišića usled izliva i bola u zglobu nakon povrede i operacije, za održavanje i uspostavljanje obima pokreta u zglobovima, za smanjenje spasticiteta, u terapiji stres i urgentne inkontinencije urina.
Funkcionalna električna stimulacija (FES) jeste ES mišića sa očuvanom perifernom inervacijom, koja se najčešće primenjuje nakon cerebrovaskularnog insulta i pojave hemiplegije radi poboljšanja funkcije noge pri hodu i šake pri hvatanju predmeta i za sprečavanje subluksacije ramena.
ES denervisanih mišića se primenjuje sa ciljem da spreči ili uspori razvoj atrofije dok ne dodje do reinervacije denervisanih mišića. U takvim mišićnim vlaknima nastaje atrofija, koja prva tri do četiri meseca napreduje veoma brzo, a zatim se ustaljuje.
Ako posle odredjenog vremena ne dodje do inervacije, denervisana mišićna vlakna će biti zamenjena vezivnim i masnim tkivom.
Osnovna karakteristika ES denervisanih mišića jeste u tome što nadražaj, tj akcioni potencijal nastaje direktno u mišiću jer su nervna vlakna oštećena(degenerisana), a pošto je nadražljivost mišića znatno manja nego kod nerava, stimulacioni protokol se razlikuje od protokola za stimulaciju mišića sa očuvanom inervacijom.
Galvanska struja- G
Galvanska struja je jednosmerna konstantna struja. Izaziva vazodilataciju i povećava protok krvi. Vazodilatacija je izraženija u predelu katode i duže traje. Ublažava bol tako što odstranjuje algogene supstance iz žarišta bola povećanim protokom krvi.
Primenjuje se pomoću elektroda od silikonske gume impregnisanih ugljenikom. Između elektrode i kože se mora postaviti viskozni sunđer ili savijena gaza, natopljeni vodom i isceđeni, kako bi se u njima zadržali sekundarni produkti elektrolize, hlorovodonična kiselina na anodi i natrijum- hidroksid na katodi, i sprečio njihov kontakt sa kožom jer su to kaustične materije koje izazivaju nekrozu tkiva.
Elektrode se fiksiraju pomoću gumene ili samolepljive trake, kaiševa ili vrećica sa peskom.
Objektivni parameter za doziranje je gustina struje, izražava se u miliamperima po kvadrantnom centimetru(mA/cm2). Doza iznosi od 0,01 do 0,3 mA/cm2. Važniji je subjektivni osećaj bolesnika, koji ispod elektroda treba da oseća mravinjanje i trnjenje, a ne sme da oseća pečenje i bol, koji predskazuju opasnost od opekotina.
Indikacije za primenu galvanske struje: neuralgije, neuritis, periferne pareze i paralyze, endarteritis obliterans, Rejnova bolest, mijalgije, periartritis, burzitis, tendinitis, entezopatije, artroze, artritis, sindrom lezije intervertebralnog diskusa, postraumatski edemi i hematoma, distorzije i distenzije algodistrofije, adneksitis, parametritis.
Lokalne kontraindikacije su: oštećenja kože, mladeži, maligni tumori, srčani pejsmejker, metalni implantanti, gnojni procesi, krvarenje, menstruacija, trudnoća, primena u delu sinusa karotikusa.
Opšte kontraindikacije su febrilna stanja, zarazne bolesti, insuficijencija srca, pluća, bubrega i jetre.
Elektroforeza- EF
Elektroforeza je postupak unošenja lekova kroz kožu posredstvom galvanske struje. Prednost ovakvog načina unošenja leka u odnosu na oralni način jeste u tome što se izbegava želudačna nepodnošljivost, što je od značaja, npr za nesteroidne antiinflamatorne lekove, a prednost u odnosu na unošenje putem inekcija jeste u tome što je unošenje elektroforezom bezbolno.
Lekovi uneti ovim načinom deluju produženo jer se u koži stvara depo, a postoji mogućnost lokalnog delovanja ako je patološki supstrat u koži ili drugim površinskim tkivima.
Tehnika izvođenja elektroforeze je ista kao i kod galvanizacije, s razlikom što se mora voditi računa o naelektrisanju dejstvene komponente leka i polaritetu elektroda.
Sa anode se unose novokain i lidokain koji ublažavaju bol, hidrokortizon deluje antiinflamatorno, hijaluronidaza smanjuje otok, tiomukaza sprečava fibrozu otoka, gentamicin antibiotik širokog spektra. Sa katode se unose jod koji deluje sklerolitički i analgetski, ketoprofen(fastum gel), diklofenak, naproksen deluju antinflamatorno, kao i deksametazon.
Doza zavisi od primenjene jačine struje, izražene u miliamperima(mA), i trajanja procedure izražene u minutima(min), i jednaka je proizvodu jačine struje i trajanja procedure(mA*min).
Uobičajena doza za većinu lekova je 80 mA*min. Najpre se vidi koju jačinu struje pacijent podnosi, što zavisi od individualne podnošljivosti i veličine elektrode, a zatim se odredi trajanje procedure.
Npr, ako pacijent podnosi struju jačine 5mA, terapija treba da traje 20min. Koncentracija leka obično iznosi 1 do 5%. Veća koncetracija nije potrebna, jer se pretpostavlja da se u tom slučaju pore u koži mogu zatvoriti.
NAPOMENA ne znam kako će ovo programeri da postave, da se otvara isl. Porazmisliti o tome!
